Uvodjenjem smera PRECIZNO MAŠINSTVO u nastavni plan Mašinskog Fakulteta u Nišu, prvog i jedinog tog profila na teritoriji tadašnje SFRJ, iz Katedre za mašinske konstrukcije izdvojila se 1987. godine grupa nastavnika koja je pokrivala predmete ovog smera i formirala Katedru za precizno mašinstvo. Za šefa Katedre izabran je prof. dr Jurij Korobov. Nakon smrti prof. Korobova, za šefa Katedre izabran je prof. dr Života Živković koji je ovu funkciju obavljao u periodima 1992-1998 i 2002-2007. Šef Katedre od 1998. do 2000. bio je prof. Nenad D. Pavlović, a od 2000. do 2002. prof. Vlastimir Nikolić. Funkciju šefa Katedre od 2007. godine obavlja prof. Nenad D. Pavlović.
Katedra za precizno mašinstvo (od 1989. godine Katedra za precizno mašinstvo i automatiku) pokrivala je sledeće predmete:
Zajednički predmeti za sve smerove:
Tehničko crtanje
Elektrotehnika s elektronikom
Teorija mašina i mehanizama
Automatsko upravljanje.
Predmeti preciznog mašinstva proučavali su naučnu i stručnu problematiku u oblasti projektovanja, izrade i upravljanja finomehaničkih, elektromehaničkih i optičkih aparata i uređaja:
Mehanika perifernih jedinica
Merna tehnika
Tehnička optika
Teorija mašina i mehanizama II
Konstrukcija finomehaničkih elemenata
Tehnologija u preciznom mašinstvu
Elektromehanika s primenjenom elektronikom
Elementi precizne mehanike
Robotika
Konstrukcija aparata i uređaja
Osnovi informatike
Dinamika i identifikacija procesa
Komponente sistema AU
Hidraulični i pneumatski sistemi AU
Diskretni sistemi AU
Multivarijabilni sistemi AU
Projektovanje sistema AU.
Smer preciznog mašinstva formiran je pre svega za potrebe Elektronske Industrije u Nišu kojoj su bili potrebni kadrovi sa znanjima usmerenim ka projektovanju i izradi elektromehaničkih uredjaja informatičke, medicinske, namenske i druge opreme.
Članovi Katedre u stalnom radnom odnosu bili su:
prof. Života Živković
prof. Nenad D. Pavlović
prof. Tomislav Petrović
prof. Života Tasić
prof. Vlastimir Nikolić
Slobodan Jovanović, asistent
Dragoljub Šurdilović, asistent (do 1987. godine)
Jelena Manojlović, asistent
Vojislav Spaić, asistent (do 1994. godine)
Nenad T. Pavlović, asistent
Danijela Pajović, asistent (do 2002. godine)
Miroslav Mihajlov, asistent (do 2003. godine)
Biljana Đorđević, asistent
Žarko Čojbašić, asistent
Miloš Milošević, asistent
Ivan Ivanov, asistent
Tamara Nestorović, asistent
Katarina Aleksić, asistent.
Članovi Katedre, ali ne u stalnom radnom odnosu, bili su i:
akademik prof. dr Miomir Vukobratović,
prof. dr Branimir Đorđević,
prof. dr Slobodan Lazović,
prof. dr Čedomir Milosavljević,
prof. dr Bratislav Danković,
prof. dr Vlastimir Pavlović
mr Petar Milovanović, asistent
mr Rade Milojković, asistent
mr Milan Ristović, asistent.
Nakon uvodjenja smera MEHATRONIKA u nastavni plan Mašinskog Fakulteta u Nišu, Katedra je decembra 2004. godine preimenovana u Katedru za mehatroniku i upravljanje. Mehatronički uredjaji integrišu senzore, aktuatore i obradu informacija u okviru mehaničke konstrukcije, koristeći sinergetsku integraciju mašinstva, elektrotehnike, elektronike i informatike (upravljanje primenom računara) pa su na ovom profilu zastupljene discipline navedenih naučnih oblasti.
Pored disciplina profila Mehatronika i upravljanje, kao i disciplina mehatronike i upravljanja na drugim profilima, nastavnici i saradnici Katedre pokrivaju i nastavu nekih od obaveznih predmeta studijskog programa Mašinsko inženjerstvo:
Inžinjerska grafika
Elektrotehnika s elektronikom
Upravljanje sistemima.
Laboratorijske vežbe iz predmeta profilâ odvijaju se u Laboratoriji za mehanizme i mašine, Laboratoriji za mehatroniku, Laboratoriji za elektrotehniku i elektroniku i Laboratoriji za upravljanje sistemima.
Članovi Katedre u stalnom radnom odnosu su:
prof. dr Nenad D. Pavlović
prof. dr Tomislav Petrović
prof. dr Vlastimir Nikolić
prof. dr Aca Micić
prof. dr Nenad T. Pavlović
doc. dr Miloš Milošević
doc. dr Jelena Manojlović
mr Slobodan Jovanović, asistent
mr Miloš Simonović, asistent
mr Ivan Ivanov, asistent
mr Katarina Aleksić, asistent
Biljana Đorđević, asistent
Dragan Jovanović, asistent
Ivan Ćirić, asistent.
U središtu naučnog i istraživačkog rada članova Katedre su s jedne strane univerzalne teme:
- projektovanje i optimizacija mašina i mehanizama (polužnih, zavojnih, koračnih, aperiodičnih, gipkih) i analiza njihovih kinematskih i dinamičkih karakteristika, kao i upravljani mehanizmi (zavojni),
- robotika (hvatači za internu manipulaciju, elastične robotske strukture, upravljanje kod kontaktnih zadataka, robustna robotska vizija),
- razvoj i konstruisanje aparata precizne mehanike,
- pogonska tehnika (matematičko modeliranje dinamike opruga kao pogonskih elemenata),
- upravljanja (konvencionalni i nekonvencionalni dinamički modeli objekata i procesa, inteligentna uravljanja, stohastička upravljanja, nelinearni i diskretni SAU),
- digitalna obrada signala (obrada slike, neuro-fazi klasifikatori objekata, računarske aplikacije u realnom vremenu, automatizacija proizvodnje, računarsko upravljanje mašinama),
a s druge, razvojna naučna istraživanja u oblasti mehatronike (modeliranje mehatroničkih sistema i njihova primena, modeliranje kretanja gipkih mehanizama). U okviru programa tehnološkog razvoja Ministarstva nauke Republike Srbije trenutno se na Katedri rade projekt razvoja multifunkcionalnog bolničkog kreveta i projekt sistema za nadzor i upravljanje sistemima za vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda.
Pored saradnje sa odgovarajućim Katedrama na svim srpskim Univerzitetima, Katedra ima stalnu ili periodičnu saradnju s više sličnih institucija u inostranstvu.
Posebno plodna je saradnja Katedre sa Mašinskim fakultetom Tehničkog Univerziteta Ilmenau (Nemačka), koja se odvija u okviru medjuuniverzitetskog ugovora. Uspostavljena 1971. godine kao saradnja Katedri za mehanizme i precizno mašinstvo, u medjuvremenu je proširena i na druge naučne oblasti. Zahvaljujući ovoj saradnji je i osnovan 1973. godine na Mašinskom fakultetu smer Preciznog mašinstva.
I samo koncipiranje i uvodjenje profila Mehatronika i upravljanje rezultat je zajedničkog projekta sa Mašinskim fakultetom na TU Ilmenau, finansiranog od strane Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD). Ostali partneri na ovom Projektu, sa kojima imamo i dalje bogatu saradnju, bili su:
- Mašinski fakultet Tehničkog Univerziteta u Budimpešti (Madjarska),
- Mašinski i Elektrotehnički fakultet Tehničkog Univerziteta u Sofiji (Bugarska),
- Fakultet za elektrotehniku, računarstvo i informatiku Univerziteta u Mariboru (Slovenija) i
- Mašinski fakultet Univerziteta “Kiril i Metodij” u Skopju (Makedonija).
U naučnom i obrazovnom procesu Katedra je saradjivala i sa:
- Institut für Getriebetechnik und Maschinendynamik der RWTH Aachen, BR Deutschland,
- Institut für Festkörpermechanik, Fakultät Maschinenwesen, TU Dresden, BR Deutschland,
- Catedra de Organe de Masini si Mecanisme (Department of Mechanisms and Machine Design), Facultatea de mecanica, Universitatea "Politehnica" Timisoara, Romania,
- Mechanical Engineering Institute, University of Tsukuba, Japan,
- Mechanical Engineering Institute, University of Tsukuba, Japan,
- Institut für Automatisierungstechnik (IAT), Universität Bremen, BR Deutschland,
- University of Exeter, England, UK,
- Fakultät für Maschinenbau, Karlsruher Institut für Technologie (KIT), BR Deutschland,
- Faculty of Engineering and Materials Science, The German University in Cairo, Egypt.
U okviru programa bilateralne naučne saradnje Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke na Katedri se trenutno realizuju 2 projekta:
- Razvoj metoda za projektovanje funkcionalnih gipkih mehanizama i integraciju senzora u gipke mehanizme (sa Mašinskim fakultetom Tehničkog Univerziteta u Ilmenau), i
- Robustna vizija u rehabilitacionoj tehnici (sa Institutom za automatizaciju Univerziteta u Bremenu)
Katedra je organizovala više naučnih konferencija iz oblasti teorije mašina i mehanizama, preciznog mašinstva, mehatronike, a suorganizator je i tradicionalne Konferencije srpske Asocijacije za sisteme, automatsko upravljanje i merenja (SAUM).
Članovi Katedre su već 40 godina angažovani u radu Internacionalne federacije za teoriju mašina i mehanizama (IFToMM). Prof. Živković bio je i član Izvršnog komiteta ove federacije, a više članova Katedre bili su članovi stalnih naučnih komiteta (za mehatroniku, mikromehanizme) i komisija ove federacije (za terminologiju). Sredinom 1988. godine održano je na Mašinskom fakultetu u Nišu više sednica Komisije za terminologiju IFToMM-a u čijem radu su učestvovali naučnici iz 11 zemalja.
Predsednik jugoslovenskog komiteta ove naučne federacije dugi niz godina (1979-2005) bio je prof. Živković, pa se i sedište komiteta nalazilo na Mašinskom fakultetu u Nišu odn. na ovoj Katedri, a i danas je član ove Katedre (prof. Nenad D. Pavlović) potpredsednik ove asocijacije (ASToMM).
Najznačajnije publikacije profesora sa ove Katedre su:
1. Haferkorn,H., Pavlović,N.D., Tehnička optika, Mašinski fakultet u Nišu, 1989.
2. Živković,Ž., Teorija mašina i mehanizama - Kinematika, Mašinski fakultet u Nišu, 1992.
3. Stojiljković,D., Živković,Ž., Tasić,Ž., Modelovanje istezanja pređe (monografija), Tehnološki fakultet u Leskovcu, 1995.
4. Stojiljković,D., Živković,Ž., Inženjersko crtanje, Tehnološki fakultet u Leskovcu, 1995.
5. Nikolić,V., Ćojbašić,Ž., Pajović,D., Automatsko upravljanje - analiza sistema, Mašinski fakultet u Nišu, 1996.
6. Pavlović,N.D., Opruge kao pogonski elementi (monografija), Mašinski fakultet u Nišu, 1996.
7. Pavlović,N.D., Mikromehanika, Микромеханика, Mašinski fakultet u Nišu, 1998.
8. Pavlović,N.D., Teorija tačnosti mehanizama (monografija), Mašinski fakultet u Nišu, 2004.
9. Micić,A., Tasić,Ž., Djordjević,B., Zbirka rešenih zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom, Mašinski fakultet u Nišu, 2006.
10. Micić,A., Radenković,D., Elektronski elementi u mehatronici, Mašinski fakultet u Nišu, 2006.
11. Radenković,D., Micić,A., Elektronska instrumentacija, Elektronski fakultet u Nišu, 2007.
12. Pavlović,N.D., Pavlović,N.T., Zbirka zadataka iz Tehničke optike, Mašinski fakultet u Nišu, 2007.
13. Nikolić,V., Ćojbašić,Ž., Simonović,M., Zbirka zadataka iz upravljanja sistemima, Mašinski fakultet u Nišu, 2008.
|
